Značenje Laissez faire-a

Ludvig fon Mizes

Značenje Laissez faire-a

Iz Ljudskog delovanja

(1963)

 __________________________________________________________________________________

Beleška

Ovo je odlomak( poglavlje XXVII) iz Ludvig fon Mizesovog glavnog dela Ljudsko delovanje(Human Action). On prezentuje, sa krajnjom jasnoćom, razliku izmedju laissez faire-a i state faire-a. Oni su oboje zasnovani na planiranim odlukama, ali dok  su u prvom slučaju odluke ostavljene pojedincima, u drugom slučaju one su delegirane  svemoćnoj državi. Ovaj kontrast bi trebao svima biti jasan umesto da se on pogrešno predstavlja kao suprotnost izmedju automatskih izbora i svesnih izbora.

__________________________________________________________________________________

U osamnaestovekovnoj  Francuskoj poslovica laissez faire, laissez passer  je bila formula u kojoj su neki od šampiona slobode saželi svoj program.  Njihov je cilj bio ustanovljavanje nesputanog tržišnog društva. Da bi ostvarili taj cilj oni su zagovarali ukidanje svih onih zakona  koji su sprečavali marljivije i učinkovitije  ljude da nadmaše manje marljivije i manje učinkovitije takmičare i zakona  koji su ograničavali pokretljivost roba i ljudi. Ovo je bio razlog zbog koga je slavna maksima nastala.

U našem dobu  strastvene žudnje za državnom svemoći  formula laissez faire je ozloglašena. Javnost je sada smatra izrazom kako moralne izopačenosti tako i krajnjeg neznanja.

Kako intervencionista vidi stvari, dilema je -- ili "automatske sile"  ili "svesno planiranje". Očigledno je, on zaključuje, da bi osloniti se na automatske procese bila čista glupost. Nijedan razuman čovek  ne može ozbiljno preporučivati da se ne radi ništa i da se stvari puste da teku kao što bi tekle bez mešanja od strane svrhovite akcije. Plan, samom činjenicom da je prikaz svesne akcije, je neuporedivo superiorniji nad  odsustvom bilo kakvog plana. Laissez faire znači: Pustiti  zla da traju, ne pokušavati poboljšati  većinu čovečanstva razumnom akcijom.

Ovo je potpuno pogrešna priča. Argument razvijen u korist planiranja je u celosti izveden iz nedopustive interpretacije metafore. On nema osnova osim u konotacijama podrazumevanih u terminu "automatski" koji se obično koristi u metaforičkom smislu za opisivanje tržišnog procesa. Automatsko, kaže nam Concise Oxford Dictionary znači  " nesvesno, neinteligentno, prosto mehaničko." Automatsko, kaže Webster's Collegiate Dictionary, znači  "nepodložan kontroli volje, . . . izveden bez aktivnog mišljenja i bez svesne namere ili pravca." Kakav trijumf za šampione planiranja odigravši na ovu kartu!

Istina je da alternativa nije izmedju mrtvog mehanizma ili rigidnog automatizma sa jedne strane i svesnog planiranja sa druge strane. Alternativa nije- sa planom ili bez plana. Pitanje je čiji plan? Da li će svaki član društva planirati za sebe, ili bi benevolentna država sama trebalo da planira za sve njih? Pitanje nije automatizam protiv svesne akcije; nego je autonomna akcija svakog pojedinca protiv ekskluzivne akcije države. To je sloboda protiv državne svemoći.

Laissez faire ne znači: Pustiti da bezdušne mehaničke sile rukovode. On znači: Pustiti da svaki  pojedinac odluči kako on hoće da saradjuje u društvenoj podeli rada; pustiti da potrošač odredi šta preduzednik treba da proizvodi. Planiranje znači : Neka država sama odabere i primeni svoja pravila aparatom prisile i prinude.

Pod laissez faire-om , kaže planer, nisu ona dobra koja ljudima "stvarno" trebaju ta koja su proizvedena, već ona dobra  od kojih se najveći prihod očekuje. Zadatak je planiranja da prozvodnju usmeri  ka zadovoljavanju "pravih" potreba. Ali ko je taj ko će da odredi šta su to "prave" potrebe?

Tako, na primer, profesor Harold Laski, bivši predsedavajući britanske Laburističke partije,  bi odredio kao cilj planskog upravljanja investicijama "da će upotreba štednje ulagača biti  radije  u kuće  nego u bioskope." Po strani pitanje da li se neko slaže ili ne sa profesorovim vidjenjem  da su bolje kuće važnije od pokretnih slika. Činjenica je da su potrošači, trošeći deo svog novca na ulaznice za filmove, napravili drugi izbor. Ako bi mase Velike Britanije, isti oni ljudi čiji su glasovi uzdigli Laburističku partiju na vlast, prestale da finansiraju pokretne filmove i trošile više na konforne kuće i stanove, profitno tražeći biznis bi bio primoran da investira više u gradnju kuća i stanova a manje u proizvodnju skupih pokretnih slika.  Želja je gospodina Laskija da prkosi željama potrošača i da zameni  volju potrošača svojom vlastitom voljom. On hoće da odstrani  demokratiju trzišta i da ustanovi  sveobuhvatno pravilo proizvodnog cara.  On možda veruje da je u pravu sa "više" tačke gledišta, i da je kao nadčovek  pozvan da  nametne njegovo vrednovanje masama inferiornih ljudi. Ali onda je trebao da bude dovoljno iskren i kaže to otvoreno.

Sve ovo strastveno veličanje  uzvišenosti  države je ništa drugo do jadna maska za samoobožavanje pojedinih intervencionista. Veliki bog Država je veliki bog samo zbog toga što se očekuje da uradi isključivo ono što pojedinačni zastupnik intervencionizma želi da vidi postignutim.  Samo je onaj plan pravi koji pojedinačni planer potpuno odobrava. Svi ostali planovi su prosto krivotvorenje. Kada kaže “plan” ono što autor knjige o koristima planiranja ima na umu je, naravno, samo njegov plan. On ne uzima u račun mogućnost da plan koji država sprovodi u praksi se može razlikovati od njegovog plana. Razni planeri se slažu samo u pogledu njihovog odbacivanja laissez faire-a tj. ovlašćenja pojedinaca  da biraju i delaju. Oni se u potpunosti  ne slažu u pogledu toga koji će jedinstveni  plan biti usvojen. Na svako razotkrivanje manifesta  i nespornih defekata intervencionističkih politika šampioni intervencionizma reaguju na isti način. Ove greške, kažu oni, su rezultat pogrešnog intervencionizma; ono što mi zastupamo je dobar intervencionizam, ne loš intervencionizam. I, naravno, dobar intervencionizam je profesorov brend.

Laissez faire znači: Pustite  običnog čoveka da bira i dela; ne primoravajte ga da se pokorava diktatoru.