Money matters(novac je važan, realni šokovi nisu)

Razmišljao sam o tome kako da od početka krenem da podučavam monetarnu ekonomiju.

 Možda bi ljudi pre nego što krenu da je proučavaju trebalo da se oduče od nekih stvari u koje veruju o njoj, a koje jednostavno nisu tačne. Mi tržišni monetaristi verujemo da su monetarni šokovi( ili “neravnoteže”, ako želite) glavni uzrok poslovnih ciklusa, i zaista skoro jedini uzrok velikih kolebanja u nezaposlenosti.

Većina ljudi ne veruje u ovo; a, zaista, nije sigurno čak ni da većina ekonomista veruje u ovo. Umesto toga, prosečna osoba misli da su recesije prouzrokovane velikim realnim ili finansijskim šokovima, jedne ili druge vrste: pucanjem balona finansijske aktive, 9/11(teroristički napadi 11. septembra, prim.prev), berzanskim krahovima, razarajućim prirodnim nepogodama, itd…

Iznenađujuće je lako pobiti ove realne teorije(Real Business Cycle Theory,  prim. prev). Mi znamo da 9/11 nije napravio recesiju 2001, zato što je oporavak počeo samo 2 meseca kasnije. Najveći berzanski krah za mog života se dogodio 1987, koji je bio skoro identičan onome iz 1929, uključujući naknadni povratak cena akcija(rebound). Najveća prirodna nepogoda koja je pogodila bogatu zemlju za mog života je bio japanski zemljotres/cunami/nuklerarni izliv iz 2011, koji je pobio desetine hiljada ljudi, uništio veliku teritoriju Japana, i prouzrokovao gašenje cele nuklerne industrije(25% ukupne električne proizvodnje) više od godinu dana(uzrokovavši restrikcije).

Sledeća dva grafika pokazuju stopu nezaposlenosti u USA 2 godine pre kraha oktobra 1987 i dve godine posle, i Japansku stopu nezaposlenosti od Januara 2009 (cunami je bio marta 2011):

Šta vidite?  Ništa!!!  U iskušenju sam da kažem da “realni šokovi nisu važni”. Ali to bi bilo jako bezosećajno reći za 9/11, ili za cunami koji je pobio blizu 30,000 japanaca. Neko može da kaže da ništa nije bilo važnije od toga za te zemlje 2001 i 2011. Krah berze nije bio toliko traumatičan, ali je svakako uticao na živote ljudi i njihova razmišljanja.

Ali ovi realni šokovi nisu važni(mnogo) za poslovne cikluse. Cunami jeste prouzrokovao privremeni pad industrijske proizvodnje, ali ništa ozbiljno što bi prouzrokovalo recesiju. Međutim kada se osvrnete na tržište rada videćete kako malo su realni šokovi važni. Realni šokovi ne uzrokuju velike skokove nezaposlenosti. Tačka, kraj priče. Čak sam i ja iznenađen ovom činjenicom, ali je očigledno tačna. Recesije su uzrokovane nestabilnim nominalnim Bdp-om(NBDP), a on je  je uzrokovan nestabilnom monetarnom politikom(stabilan rast NBDP-a je moja definicija stabilne monetarne politike- i Ben Bernankeova takođe). Ali nije tautologija reći da su recesije po sebi uzrokovane  monetarnom politikom; zaista, iznenađujuće je teško objasniti zašto nestabilnost NBDPa uzrokuje velika kolebanja u nezaposlenosti. Naročito onda kada su NBDP šokovi  uzrokovani očiglednim promenama monetarne politike, a ne greškama u činjenju.

Još jedan primer je iz perioda od Januara 2006 do Aprila 2008, kada je tržište nekretnina  doživelo kolaps, padajući 50%. Šta se desilo sa nezaposlenošću? Porasla je sa 4.7% na tek 4.9%. Najgori ne-monetarni šok za mog života je bio nacionalni štrajk u industriji čelika 1959, koji je podigao stopu nezaposlenosti  za 0.8%. Ali najmanja recesija za mog života je bila 1980, gde je nezaposlenost porasla za 2.2%. Štrajk u industriji čelika se okončao brzo i nezaposlenost je pala gde je i bila pre štrajka.(Dva naftna šoka 1970ih su diskutabilna)

Videli smo da većina ljudi, pa i neki ekonomisti , veoma precenjuju značaj realnih šokova u poslovnim ciklusima. Sa druge strane većina ljudi, i neki ekonomisti veoma podcenjuju značaj monetarnih šokova. Sada kada smo sve razuverili da ne-monetarni šokovi uzrokuju recesije, vreme je da pređemo na stvarne uzroke poslovnih ciklusa -- monetarnu politiku. O tome u sledećem postu.


Preuzeto sa bloga Scotta Sumnera - The Money Illusion: Short intro course on money:http://www.themoneyillusion.com/?p=20599

1.Money matters:



http://www.themoneyillusion.com/?p=20114

Srecan rodjendan, Generale.

 Ne cede malis

Beyond Efficiency - Dr. Israel Kirzner

Oni su

Upoznajte...

Toma Vučić Perišić - prvi srpski libertarijanac :)

Četobaša iz prvog i drugog srpskog ustanka, vojvoda i ustavobranitelj, Vučić je imao veoma bogat život.

U njemu se, po rečima Slobodana Jovanovića, sjedinjuju dva razna tipa iz dve razne epohe. Sa jedne strane to je jedan četobaša, surov i nemilosrdan i ne baš prijatan.  Sa druge strane, Vučić je prototip našeg seoskog demagoga, preteča  narodnih poslanika kao npr. Ranko Tajsić, koji su večito podbunjivali narod protiv vlasti. On već ima njihove dve osnovne ideje: prvo da vlast ne treba poštovati jer smo svi  jednaki - drugo, da je najbolja ona vlast koja nas najmanje staje, koja najmanje na ime poreza uzima.

On je tokom jedne bune, otvoreno u lice, bacio rukavicu knezu Mihailu "da danak mora ostati 5 talira i da ga niko ne može povećati".

Njegov govor je podigao Srbiju na noge: "Ja se ne bojim nikoga, ni knjaza ni Saveta, ni popečitelja ni mitropolita, i niko ne treba da se boji nikoga, mi smo svi ravni, što je knjaz to je i svinjar, što svinjar to i savetnik, što savetnik to i terzija, što terzija to i sudija, što sudija to i ja, svi smo mi jednaki: ne treba da se samo jedan greje na suncu, a svi mi stojimo u 'ladu..."

Pamte se još njegove reči - "Ko ti ustraži više od pet talira poreza, uzmi pušku pa za krušku pa u levu sisu", što znači "gađaj pravo u srce".

Demokratija in nuce

Jedan snimak koji  jasno pokazuje šta je to, u stvari, demokratija, i otkriva svu njenu bedu.

http://www.youtube.com/watch?v=oeZLhmJ8M2M&list=UUliIOfoPOIipRtu453hMFkw&index=1&feature=plcp

Na konstataciju novinarke da  je pola miliona evra za reklamu da ljudi ne bacaju smeće previše, Dragan Djilas odgovara : "Gospodjice, kandidujte se na izborima, pa kada osvojite glasove onda vi te pare preraspodeljujte  kako hoćete".

Ova njegova izjava je sama suština demokratije. Sama esencija demokratije je neograničena volja većine.  Onaj ko ima većinu glasova može da pljačka gradjane koliko hoće. Granice ne postoje. To je ono što savremene doktrinarne demokrate ne mogu da shvate. Oni je kite atributima koje ona nema. Ona je samo metod za organizovanje borbe za dolazak na vlast(većinsko načelo), ali ona ne daje odgovor na to kakva i kolika će ta vlast biti kada se formira. Da li će biti ograničena ili neograničena, ona na to nema odgovora , jer je ona samo prazan metod.

Sa liberalizmom je drugačije. On kaže pojedinac ima neotudjivo pravo na život i odatle slobodu i imovinu. Čovek, da bi živeo, on mora prvenstveno da ima slobodu i pravo na proizvode svoga poštenog rada(imovinu) kako bi  održao svoju egzistenciju. Niko, uključujući ni vlast, bila ona despotska vlast pojedinca ili većine, ne može da naruši ta prava, i da vam kroz nepravedne poreze uzima pošteno zaradjeni dohodak, samo da bi finansirao nešto što vi ne želite.  Niko ne moze da vam zabija ruku u dzep u ime tobožnje zaštite životne sredine(a u stvari "zaštite" Dulićeve privatne firme), bez vašeg dobrovoljnog pristanka.

Kada ljudi hvale demokratiju oni obično hvale one stvari koje nisu izvorno njene, već stvari koje je ona prisvojila od liberalizma: konstitucionalizam, vladavinu prava, lične slobode, podela vlasti itd. Ti mehanizmi su izmišljeni zbog zaštite od despotizma, a bio on despotizam pojedinca ili despotizam većine(demokratija), to je sasvim svejedno.